Jeste li se ikad pitali zašto plačemo - od luka?
(9 glasova)

Anchika   
Tuesday, 04 August 2009
lukSvaki put dok režem luk isplačem more suza, i redovito sam se znala upitati zašto sam toliko ˝dirnuta˝ tim povrćem. Konačno sam odlučila saznati zašto je to tako. Nakon malo ˝googlanja˝, saznala sam odgovor.

Dok režemo luk, oslobađa se enzim sintaza lakrimatornog faktora. Taj enzim reagira sa sulfoksidima (kojima luk obiluje), i pretvara ih u sulfeničnu kiselinu. Ova zadnja je jako nestabilna, i brzo prelazi u sin-propantial-S-oksid. Kada to detektiraju živčani završeci naših očiju, prepoznaju to kao tvar koja bi mogla naškoditi našim očima. Signal se šalje u moždano deblo, moždano deblo u suznu žlijezdu šalje aktivacijski signal. I tada poteku refleksne suze.

Naravno, znanstvenici su poduzetni, i uz pomoć genetskog inžinjeringa su proizveli luk bez enzima sintaze lakrimalnog faktora. I taj luk možemo rezati do mile volje. Ili ga rezati pod mlazom hladne vode, sa zaštitnim naočalama, itd...
Bez obzira koliko plakali zbog njega, volimo ga jesti. Zašto ne bi taj proces bio ugodniji?